"Azotofiksin" je mikrobiološko azotno đubrivo čiji je aktivni agens kvržična bakterija (rizobia) a koje sadrži veliki broj (najmanje 2.5-3.0 ∙ 109 ∙ g-1 đubriva) brižljivo odabranih, visoko efektivnih i kompetitivnih rizobia, specifičnih za određene vrste leguminoza, umnoženih u samlevenom, sterilnom tresetu kao nosaču. Pakovan je u polietilenske kesice u količini dovoljnoj za tretiranje semena za 0.5 i 1 ha. Primenjuje se za tretiranje semena neposredno pred setvu. Kada inokulisano seme proklija u zemljištu, bakterije prodiru u koren biljke stvarajući mnogobrojne kvržice (biološke „fabrike“ azota) u kojima se razmnožavaju i vezuju azot iz vazduha za potrebe biljke domaćina.
„Azotofiksin“ je jedan od najstarijih i u praksi potvrđenih bioloških preparata u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza, posebno soje, u našoj zemlji. Njegova proizvodnja je započela 1952. god.
Naziv „Azotofiksin“ je zaštićen u Saveznom Zavodu za patente pod br. 1780 od 24.01.1983.
Azotofiksin je rezultat višegodišnjih ispitivanja obavljenih u Institutu za zemljište u Beogradu. Njegova proizvodnja je pod stalnom i strogom kontrolom Odelenje mikrobiologije koja garantuje njegov kvalitet.
Naziv „Azotofiksin“ je zaštićen u Saveznom Zavodu za patente pod br. 1780 od 24.01.1983.
Azotofiksin je rezultat višegodišnjih ispitivanja obavljenih u Institutu za zemljište u Beogradu. Njegova proizvodnja je pod stalnom i strogom kontrolom Odelenje mikrobiologije koja garantuje njegov kvalitet.
Vrste Azotofiksina:
• Azotofiksin ''S'' za soju (Glycine max);
• Azotofiksin ''G'' za grašak (Pisum sativum), grahoricu (Vicia
sativa), bob (Vicia faba) i sočivo (Lens sp).;
• Azotofiksin ''P'' za pasulj (Phaseolus vulgaris) i boraniju
(Phaseolus spp);
• Azotofiksin ''L'' za lucerku (Medicago sativa);
• Azotofiksin ''D'' za crvenu (Trifolium pratense) i belu detelinu
(Trifolium repens);
• Azotofiksin ''Z'' za zvezdan-smiljkita (Lotus corniculatus);
• ''Gala-Azotofiksin'' za galegu- kozja rutvica (Galega orientalis);
• Azotofiksin ''V'' za crnu vignu (Vigna mungo), zelenu vignu (Vigna radiata) i adzuki (Vigna angularis).
• Azotofiksin ''S'' za soju (Glycine max);
• Azotofiksin ''G'' za grašak (Pisum sativum), grahoricu (Vicia
sativa), bob (Vicia faba) i sočivo (Lens sp).;
• Azotofiksin ''P'' za pasulj (Phaseolus vulgaris) i boraniju
(Phaseolus spp);
• Azotofiksin ''L'' za lucerku (Medicago sativa);
• Azotofiksin ''D'' za crvenu (Trifolium pratense) i belu detelinu
(Trifolium repens);
• Azotofiksin ''Z'' za zvezdan-smiljkita (Lotus corniculatus);
• ''Gala-Azotofiksin'' za galegu- kozja rutvica (Galega orientalis);
• Azotofiksin ''V'' za crnu vignu (Vigna mungo), zelenu vignu (Vigna radiata) i adzuki (Vigna angularis).
Leguminoze čije je seme tretirano „Azotofiksinom“ ne pate od nedostatka azota jer mogu da koriste neiscrpne rezerve azota iz vazduha.
Ekonomski efekat:
Kolika je ekonomska opravdanost primene Azotofiksina u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza za ljudsku i stočnu ishranu govori podatak da jedna njegova hektarska doza za soju od 280grama, koja je dovoljna za inokulaciju 100 kg semena za soju, zamenjuje u proseku 90-150kg čistog azota.
Azotofiksin predstavlja istinsku alternativu mineralnih azotnih đubriva u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza.
Kolika je ekonomska opravdanost primene Azotofiksina u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza za ljudsku i stočnu ishranu govori podatak da jedna njegova hektarska doza za soju od 280grama, koja je dovoljna za inokulaciju 100 kg semena za soju, zamenjuje u proseku 90-150kg čistog azota.
Azotofiksin predstavlja istinsku alternativu mineralnih azotnih đubriva u proizvodnji ekonomski značajnih leguminoza.
Azotofiksin:
• osigurava ujednačen usev jer su sve biljke inokulacijom obezbeđene kvržičnim bakterijama koje ih snabdevaju azotom iz vazduha;
• povećava prinos leguminoza (najmanje 20-50%) i poboljšava njihov kvalitet proteina u zrnu i senu usled većeg prisustva esencijalnih aminokiselina;
• smanjuje ili potpuno eliminiše potrebu za đubrenjem leguminoza mineralnim azotnim đubrivima što je važan faktor u organskoj poljoprivredi jer smanjuje zagađenje životne sredine mineralnim đubrivima i utiče na dobijenje zdravstveno bezbedne hrane ;
• Leguminoze (mahunarke) inokulisane Azotofiksinom obogaćuju zemljište azotom za naredne poljoprivredne kulture.
• osigurava ujednačen usev jer su sve biljke inokulacijom obezbeđene kvržičnim bakterijama koje ih snabdevaju azotom iz vazduha;
• povećava prinos leguminoza (najmanje 20-50%) i poboljšava njihov kvalitet proteina u zrnu i senu usled većeg prisustva esencijalnih aminokiselina;
• smanjuje ili potpuno eliminiše potrebu za đubrenjem leguminoza mineralnim azotnim đubrivima što je važan faktor u organskoj poljoprivredi jer smanjuje zagađenje životne sredine mineralnim đubrivima i utiče na dobijenje zdravstveno bezbedne hrane ;
• Leguminoze (mahunarke) inokulisane Azotofiksinom obogaćuju zemljište azotom za naredne poljoprivredne kulture.
