Ogledi postavljeni na oglednim poljima treba da pruže odgovor na sledeća pitanja:
1. U kojoj meri se može povećati prinos primenom mineralnih djubriva i koliko će taj uticaj trajati.
2. Kako će se pri dugogodišnjoj upotrebi mineralnih djubriva menjati osobine zemljišta i kakav će karakter imati te promene.

Ispitivanja su vršena polifaktorijalnim ogledima, postavljenim po randomiziranom blok sistemu, u pet ponavljanja, sa osnovnom parcelom od 50 m2, u 37 varijanti ogleda. Ogledne kulture su bile pšenica i kukuruz, koje su gajene u plodosmeni.

U okviru oglednog polja Varna kod Šapca, pored agrohemijskih zasnovani su i drenažni ogledi, obzirom na specifičnost pseudoglejnog zemljišta koje se ogleda u neregulisanom vodno-vazdušnom režimu i znatnim ograničenjima za izvodnjenje rentabilne poljoprivredne proizvodnje.

Pored navedenog, u okviru oglednih polja izvode se i agrohemijski ogledi kojima se proučava uticaj djubriva na prinos i kvalitet poljoprivrednih kultura i promene hemijskih osobina zemljišta, optimalni postupci sistematske kontrole plodnosti zemljišta i racionalnog djubrenja, mobilnost i distribucija korisnih i štetnih elemenata u zemljištu i izradju modeli prognoze promene i distribucije elemenata u zavisnosti od načina korišćenja zemljišta primenom monitoringa.
Postavljeni su i višegodišnji stacionarni ogledi za praćenje delovanja djubriva i oplemenjivača zemljišta za potrebe poljoprivrednih društvenih i privatnih gazdinstava, poljoprivrednu stručnu službu i druge korisnike.

Glavni projekt drenaže dela oglednog polja izradjen je 1978 godine.Projektom je odredjeno postavljanje dva zasebna dela pravougaonog oblika, koji su medjusobno razdvojeni putem za prolaz mehanizacije.
U jednom delu se nalaze tri parcele: A,B,C, dok drugi deo čini šest parcela označenih od I do VI. Sve parcele su istih dimenzija 75x52m, pojedinačne površine 0,39ha. Osnovu odvodnjavanja svih devet parcela čine fleksibilne perforirane PVC cevi za drenažu postavljene na rastojanju od 25metara. Unutar parcela izvedena su po dva drena Ø 80mm, na dubini 0,95m.Dužina drenova jednaka je dužini parcele i iznosi 52m, dok je minimalni projektovani pad 0,25%.

Na parceli B, 1979godine izvedena je krtična drenaža na dubini 75cm upravno na pravac horizontalne cevne drenaže sa razmakom od 2m. Duboko rastresanje izvedeno je na parcelama I-VI, A i B, 1985godine intenzivnim rastresačem TLG-12, marke Kobler, na dubini od 80cm, upravno na pravac cevne drenaže. Istovremeno, izvedena je i kalcizacija kao mera hemijske popravke, Tomas fosfatom u tri varijante (1,2,3t/ha).
Tokom jula 2002 godine izvedena je rekonstrukcija postojećeg drenažnog oglednog polja i dogradnja na delu oglednog polja gde ona nije izvedena, sa rastojanjem drenova od 20 i 30 metara. Na parceli na kojoj je drenaža postavljena na rastojanju 30 m, izvršena je i dopunska agromeliorativna mera, dodavanje 10 t saturacionog mulja.
Postavljanje drenaže u još dve varijante imalo je za cilj utvrdjivanje optimalne varijante rastojanja drenažnih cevi za regulisanje nepovoljnog vodno-vazdušnog režima pseugogleja.

Program istraživanja u okviru drenažnog oglednog polja postavljen je tako da pruži odgovore na sledeća pitanja vezana za melioracije pseudogleja:
- Kakvi su efekti najčešće primenjivanih metoda odvodnjavanja, na vodni režim pseudogleja,
-Koliki su stvarni ekonomski efekti odvodnjavanja ovakvih zemljišta kao i mere za inteziviranje proizvodnje,
-U kom obimu se povećavaju proizvodni potencijali ovih zemljišta u uslovima optimizacije vodnog režima,
-Koliki su efekti meliorativnih mera popravke (agrohemijske melioracije), sa stanovišta njihove efikasnosti i trajnosti,
-Kakav je uticaj regulisanja vodnog režima na promene ostalih osobina pseudogleja.

Ogledno polje Varna kod Šapca Instituta za zemljište ima interdisciplinarni karakter jer se u istraživanja koja se na njemu sprovode mogu uključiti kadrovi iz više oblasti poljoprivredne nauke. To svakako podrazumeva i saradnju sa ostalim institutima, fakultetima i privredom, isključivo na bazi zajedničkog interesa.
Kompleksnija istraživanja svakako zahtevaju i dodatna ulaganja pre svega u modernizaciju merne opreme i povezivanje sa računarskim sistemima čime bi bila stvorena baza podataka za unapredjenje istraživanja.

Radi pravilnog dimenzionisanja problema, a u zavisnosti od razmere karata erozije koje se izradjuju, predvidjene su različite metode ocene ali i merenja gubitaka zemljišta usled procesa erozije. Intenzitet erozije zavisi od više istovremenih faktora, pa se i kod univerzalnih metoda USLE (Universal Soil Loss Equation), razmatraju mogućnosti modifikacije pojedinih faktora i njihovo prilagodjavanje konkretnim uslovima istraživanog prostora. Gubici hranidbenih vrednosti, tzv. gubici hemijskom erozijom, predstavljaju ne samo problem gubitka prirodnih vrednosti zemljišta, već i ekonomski a često i ekološki problem (eutrofikacija voda).

Rezultati postavljanja ogleda u cilju merenja intenziteta erozije u simuliranim (kontrolisanim) uslovima predstavljaju značajnu dopunu metodama ocene intenziteta erozije, jer se na taj način može izvršiti parametrizacija funkcije ocene.
Postavljeni ogled je obuhvatao merenje intenziteta padavina i erozionog nanosa. Na osnovu prikupljenih podataka, dobijen je značajan izvor informacija za izračunavanje stvarnih rizika erozije zemljišta u posmatranom području, a kod jednakih ili sličnih endo i egzogenih faktora.


Dosadašnja organizacija i ulaganja u ogledna polja Instututa za zemljište, opravdala su njihovo postojanje, jer je na osnovu podataka dobijenih eksperimentima izradjen veliki broj naučnih radova, magistratura i doktorata.

Institut za zemljište je požrtvovano i ne lako, u predhodnom teškom periodu egzistencije, uspeo da sačuva i održi svoju osnovnu naučnu bazu, svoja ogledna polja. Njihovim održavanjem, rekonstrukcijom i dodatnim ulaganjima kroz postavljanje merne opreme koja bi bila softverski podržana, doprinelo bi se modernizaciji naučnoistraživačkog rada i stvaranju podloga za intenzivnija i merodavnija istraživanja što je, svakako, i cilj naučnoistraživačke delatnosti.